Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте Пореску управу

>

Интервју са Миомиром М. Мугоша за Дневне новине "Дан"

Интервју са Миомиром М. Мугоша за Дневне новине "Дан"
Датум објаве: 31.12.2020 10:00 | Аутор: Пореска управа А.П.

Испис Штампај страницу


1. Како је ова година утицала на порески систем, тј на наплату пореза? Колико је наплата пореза мања у овој години у односу на 2019. годину?

Након заиста рекордног остварења наплате током 2019. године, Пореска управа је у 2020. годину ушла са амбициозно постављеним наплатним задатком за 2020. годину, посебно имајући у виду показатеље значајног фискалног потенцијала црногорске привреде.
Међутим, с почетком пандемије заразне болести Цовид-19 привреда се суочила са великим изазовима у пословању, који су угрозили опстанак великог броја субјеката на тржишту, смањење броја радних мјеста и опсге привредних токова уопште. Наравно да су се све ове околности одразиле и на активности Пореске управе и ефикасност у наплати прихода.
Међутим, Пореска управа 2020. годину завршава са врло добрим резултатима у наплати како у односу на план сачињен након ребаланса буџета крајем јуна, тако и у односу на 2019. годину, с обзиром на податке које показују драстичан пад БДП-а и привреде.
Наиме, на 28.12.2020. године укупна наплата износила је 1.072.527.186,20 €, што је 40 милиона еура (4%) преко цјелокупног годишњег плана, а 86 милиона еура (7,5%) испод остварења из 2019. године. Имајући у виду да је до краја године остало још пет дана, током којих се очекују даље уплате обавеза, очекујем да ће овај резултат до 31.12.2020. године бити још значајно већи у односу на зацртани план.

2. Које врсте пореза су највише "подбациле" у наплати, а које су премашила очекивања у овој години?
У години за нама због пандемије Пореска управа се суочила с највећим изазовима код наплате пореза на додату вриједност, који се обрачунава при промету производа и услуга, те је као такав најосјетљивији на кретања на тржишто.
Пад наплате ПДВ-а представља директну посљедицу економске кризе изазаване пандемијом заразне болести Цовид-19, због које је дошло до драстичног пада промета у свим дјелатностима, а нарочито угоститељству и хотелијерству и због које ни љетња туристичка сезона није испунила очекивања.
Тако је од почетка године укупна наплата пореза на додату вриједност износила 243.813.017,11€, што је 16 милиона еура (6,5%) испод плана, али и 45 милиона еура, односно 15,5 процената, мање него прошле године.
Други сегмент јавних прихода који је био посебно на удару због пандемије јесу порези и доприноси на зараде запослених, с обзиром на чињеницу да велики број привредника није био у могућности да сервисира обавезе за своје запослене, као ида је нажалост један број радника у Црној Гори остао без посла.
Тако је по основу пореза на доходак физичких лица наплаћено 167.802.523,43 €, што је 9 милиона еура, односно 5 процената, изнад плана, а 9 милиона еура (5%) мање него прошле године, док је по основу доприноса за обавезно социјално осигурање приходовано 517.950.985,67 €, 21 милион еура (4%) преко плана, а 20 милиона еура (6%) мање него у истом периоду 2019. године. Морам нагласити да смо посебне напоре улагали да спријечимо значајнији пад прихода у овој области ради заштите социјалних права запослених, а томе је свакако допринио је Владин програм субвенбционирања бруто зарада запослених, као и чињеница да смо успјели наплатити један дио потраживања од великих пореских дужника.
С друге стране, не могу да не издвојим порез на добит правних лица, као свијетли примјер у остварењу наплате и показатељ да је, упркос изазовима које је пандемија наметнула привреди, корпоративни сектор задржао висок степен пореске културе. По основу ове врсте прихода наплатили смо 79.159.150,21 €, 4 милиона еура (6%) више него лани, а план премашили за 11 милиона еура (17%).

2. Каква су предвидјања и пројекције за наредну годину када је у питању наплата пореза? Да ли очекујете раст у наплати у односу на 2020. и од чега ће то зависити?

Имајући у виду да се планирање наплате врши на основу државног буђжета и дефинисања приходне стране истог, Пореска управа донијеће план наплате за 2021. годину у координацији са Министарством финансија, а на основу одлука о даљем управљању јавним финансијама од стране истог.
Међутим морам рећи да планирање наплате прихода у овом моменту представља изузетно захтјеван задатак, прије свега јер нас је почетак пандемије у 2020. години подсјетио колико су непредвидљиве околности у друштву које се могу одразити на све сегменте наших живота, укључујући економију, те ће од даљег тока пандемије, епидемилошких мјера и осталих екстерних фактора зависити брзина опоравка привреде, а самим тим и очекивана наплата пореза и осталих јавних прихода.

4. Колико је Привредни суд у овој години увео стечајева по захтјеву Пореске управе?

Од почетка 2020. године Привредном суду упутили смо 76 приједлога за обвезнике са укупним дугом од преко 5 милиона еура, при чему се 28 приједлога односи на активне пореске обвезнике код којих мјере принудне наплате нијесу резултирале наплатом дуга, 36 на неактивне пореске обвезнике, док је за 12 обвезника стечај предложен након што исти нијесу измирили дуговања кроз репроргам пореског потраживања.
Највише поднијетих приједлога је из ПЈ Будва (21), слиједе ПЈ Пљевља (13), ПЈ Херцег Нови (12), ПЈ Беране (11).

Морам нагласити да смо на почетку године планирали да предложимо и већи број обвезника за стечај, али је с почетком пандемије заразне болести Цовид 19 Привредни суд прилагодио ј свој рад епидемилошкој ситуацији, што се одразило и на динамику предлагања стечаја од стране Пореске управе.
Свакако, ову мјеру предвиђену Планом за управљање пореским дугом Пореска управа ће спроводити у континуитету и то код свих обвезника код којих примјеном осталих мјера не буде могуће наплатити порески дуг.

5. Колико, према последњим подацима, износи порески дуг и да ли је у 2020. години смањен или увећан?

Управљањем пореским дугом бавимо се на свакодневној основи, како са аспекта појединачних пореских обвезника, тако и са аспекта структуре пореског дуга, а пресјек стања пореског дуга објављујемо на годишњем нивоу. На крају 2019. године укупни доспјели дуг износио је 378.142.829,13 €, што је за око 20 милиона еура мање него на крају 2018. године, а 210 милиона еура мање у односу на претходних четворогодишњи период, захваљујући заиста огромном труду који смо уложили на повећању ефикасности рада Пореске управе у овој области, а који је у континуитету пратио Међународни монетарни фонд и Државна ревизорска институција.

Податак о стању дуга на 31.12.2020. године Пореска управа ће објавити након детаљне анализе и пресјека стања обавеза на наведени датум и припреме завршног рачуна за 2020. годину, о чему ће јавност бити информисана, али морам нагласити да су на кретање истог током 2020. године утицале бројне околности, укључујући и пандемију заразне болести Цовид 19, која се одразила на све аспекте рад,а како привредника, тако и Пореске управе, а која је резултирала одлагањем наплате пореских и непореских потраживања од скоро 46 милиона еура.

С друге стране, Пореска управа је, упркос разумијевању за потешкоће које обвезници имају у пословању, наставила с примјеном осталих мјера за наплату пореског дуга, а поменућу да смо кроз репрограм пореског потраживања од почетка године наплатили преко 14 милиона еура, па су укупни досадашњи ефекти овог законског рјешења преко 78 милиона еура, као и да смо од највећег пореског дужника АД Монтенегро Аирлинес Подгорица наплатили износ од преко 14 милиона еура по основу пореза и доприноса на зараде запослених.

У прилог напорима Пореске управе да обезбиједи ефикасно управљање пореским дугом истаћи ћу примјер АД Рудник угља Пљевља, који је захваљујући репрограму пореског потраживања успио да обезбиједи опстанак на тржишту и сачува радна мјеста, измири 10,5 милиона еура заосталих потраживања, али и уплати и преко 40 милиона еура текућих обавеза по основу пореза и доприноса у пртекле четири године, без којих би држава остала да је у ранијем периоду дошло до гашења овог привредног субјекта.

6. Када Вам истиче мандат на позицији директора и да ли очекујете да ћете га одрадтии до краја, с обзиром да нова власт најављује смјене на свим нивоима?

Имајући у виду да сам након јавног конкурса спроведеног у складу са Законом о државним службеницима и намјештеницима на позицију директора Пореске управе по други пут постављен 21. новембра 2019. године, то ми мандат руковођења овом институцијом истиче 21. новембра 2024. године, сходно одредбама поменутог Закона.

Посао руковођења Пореском управом спроводим уз максималну личну и професионалну посвећеност, а имајући у виду интензивне напоре и залагања свих службеника Пореске управе, као и резултате које наша институцијагодинама остварује у наплати буџетских прихода, санкционисању сиве економије, модернизацији пословних процеса и подстицању добровољног поштовања пореских прописа кроз проактивни однос са привредом, мандат директора Пореске управе планирам да спроведем до краја, без обзира на политичка дешавања у нашој држави.

7. Да ли очекујете проблеме у примјени Закона о фискализацији у почетном периоду и да ли ће се до половине године све довести у ред када је у питању електронска фискализација?

Имајући у виду да ће се примјеном Закона о фискализацији у промету производа и услуга, која почиње од 1. јануара 2021. године извршити прелазак на систем евидентирања промета путем електронске фискализације, која представља огромни искорак у процесу дигитализације, свакако да очекујем да ће у почетном периоду бити изазова за одређене категорије пореских обвезника који до сада нијесу користили саврмене технологије у својем пословању, али и за саму Пореску управу која припрема своје техничке капацитете за пријем огромног скупа података који ће стизати са налатних уређаја пореских обвезника.

Управо зато је измјенама Закона омогућено прелазно раздобље, а период од 5 мјесеци, биће сасвим довољан да сви порески обвезници, без обзира на величину и опсег пословања, набаве рјешење адекватно њиховом бизнису и своје свакодневне пословне активности прилагоде захтјевима електронске фискализације, посебно имајући у виду наша сазнања да је ИТ тржиште у потпуности спремно за овај пројекат и да се на истом може пронаћи читав спектар хардверских и апликативних рјешења прилагођених потребама и финансијским могућностима привредника.

Морам да нагласим да ће, упркос томе што велики број привредника истиче да је овај моменат у којем је актуелна економска криза изазвна пандемијом неповољан за увођење електронске фискализације, овим пројектом бити дат дорпинос заштити јавних прихода, неопходних за финансирање свих потреба нашег друштва, али и заштити уредних обвезника од нелојалне конкуренције која послује у сивој зони, што се управо током пандемије показало као неопходно.

Имајући у виду наведено, сматрам да ће се до 1. јуна 2021. године, који представља крајњи рок за прелазак на систем електронске фискализације и када ће Пореска управа започети и примјену казнене политике прописане Законом за сва лица која исти буду кршила, стећи услови да све категорије пореских обвезника започну евидентирање промета усклађено са Законом, укључујући такси превознике, услужне дјелатности и сл.



Пореска управа Црне Горе